bubi

    Juce mi se pokvario auto i ja umorna, smrznuta i ocajna jer sam uz to jos i dekintirana, neutesno sam satima plakala. Citav tim ljudi koji me vole organizovao se i tesio me kolacima, zagrljajima, savetima ali to nije pomagalo jer je moj problem neverovatanih razmera. Danas sam se videla sa drugaricom cijoj bolesti nema leka i dok sam kroz salu obecavala njenoj devojcici da cemo kada poraste njena mama i ja, njoj i njenim drugaricama pokazati neke zivotne cake, drugarica me je diskertno ispravila i u toj prici o buducnosti iskljucila sebe.

    Zivot zna, ponekad', da tako osamari nas razmazene i u trenutku osvesti.

Comments (10)

    Kada dugo ne pisete najtezi deo je ponovo poceti. Tako je izgleda sa svim stvarima u zivotu.

    Ovih meseci u mom zivotu bilo toliko desavanja da mi se cinilo da plovim na sklepanom splavu preko brzaka i vodopada i da mi je jedini cilj da ostanem na istom tom sklepanom splavu. Ja u stvari uopste nisam ljubitelj splavova a ni brzih voda, vise sam morski tip, tako da mi je sve ovo bilo poprilicno zamarajuce. Tako sam i u sajber svetu visila na nekim sajtovima koji su  me povezivali sa ljudima koje nisam videla jedno tisucu ljeta, sto je sjajno, razmenjivala  giftove i ostale gluposti pa se na istom mestu povezivala sa nekom ljudima koje i nisam morala da vidim tisucu ljeta a ni da upoznam. Ono sto je dobro u toj sajber voznji je to sto samo jednim pritiskom na dugme mozete izbaciti nepozeljnog putnika a da ga pri tom jos i fizicki ne povredite. What are you doing right now?...je jedno ozbiljno pitanje na koje ne mogu da odgovorim jednom recenicom tako da ste mi, dragi moji blogeri, bas nedostajali.

Comments (16)