bubi

    Ovih dana (meseci) se polako ali sigurno navlacim na muziku Stravinskog. Preslusavajuci opus ovog umetnika, cije je stvaranje puno traganja i suprotnosti sa karakteristicnim izvanrednim smislom za ritam, ne mogu a da ne budem odusevljena.

     Smisao za ritam Stravinski zahvaljuje svom ruskom nasledju gde su se u ruskim stepama arhaicni slovenski elementi mesali sa uticajima istocnjacke bizarnosti. Kasnije je u svom stvaranju prosao jos jedan, ne manje plodan uticaj: doziveo je ritam americkog jazza. Vec u to vreme (kraj prvog svetkog rata) oseca se da Stravinski napusta prvobitne elemente svog kompozicionog stila ("ruskog varvarskog") i okrece se neoklasicizmu. U okviru svog specificnog modernog izraza u kojem disonanca igra istaknutu ulogu, Stravinski tezi cistom muziciranju kroz svoje shvatanje imitacije sadrzaja i oblika klasicnog, pa cak i pretklasicnog razdoblja muzickog stvaralastva. Karakteristicno je za nemir trazenja ovog velikog kompozitora sto se njegovo stvaranje prosiruje  i u kompozicionoj tehnici dodekafonije koju je ranije teoretski pobijao.

    Umetnicki rad Stravinskog je pun suprotnosti ali i beskrajne sirine.Ne mogu a da se ne zapitam  koliko li bi bili uskraceni da se ovaj genijalan umetnik drzao samo jednog principa u stvaranju? Jedan princip, jedan stav, jedan pogled, zar to nije ono sto nam stavlja okove i zatvara oci?