bubi

Tesko je izabrati...

Comments (12)

    Zaboravih kada krenuh na put. Kada mi je dobro prestajem da brojim vec zamisljam da je vecnost pocela. 

    Prva duza pauza bila je u Ljubljani a sledeca u Trstu kroz koji smo celu noc setali. Venecija ponovo (mnogo je dobro reci ponovo:)) pa pravac Priverno u kome se odrzavao festival na kome smo nastupali. 

    Bili smo smesteni u susednom gradicu Soninu potpuno neobicnom jer se nalazi na vrhu brda i iz 8. veka je a ljudi i dalje tamo zive i grade kuce koje kao da lebde jedna na drugoj. Ulice su uske, kuce visoke kao u primorskim gradovima ali umesto mora podnozje brda je prekriveno maslinama. Smestaj je bio bez veze jer i u Italiji u provinciji malo srdstava ulazu u kulturu ali to i nije tako bitno. Imali smo i jednu neprijatnost jer su karabinjeri hteli da pohapse par nasih momaka koji su kupili dva litra viskija, gomilu energetskih pica i hodali gradom goli do pojasa (naglasavam da nisu bili pijani, da su punoletni i da su im to pice prodali jer ne postoji nikakav zakon o zabrani alkohola). Sve se dobro zavrsilo jer je jedan od karabinjera ozenjen slovenkom i kako nam je rekao slab je prema nasoj RASI!!!... i samo iz tog razloga momke nije pohapsio a sve nas sa njima deportovao. Posle duze scene na trgu pri cemu je vikao na nas k'o sumanut dogovorili smo se da cemoto mi resiti. Kasnije nam je covek iz nase ambasade u Rimu objasnio da je strah od terorizma neverovatan i da su im ovlascenja kada je bezbednost u pitanju neogranicena.Sve u svemu nisu nas izrabljivali kao sto znaju na festivalima, imali smo samo tri vecernja koncerta sa jos jednom grupom i Spanije tako da smo preko dana uzivali na plazama udaljenim nekih 30-ak kilometara od Sonina.

     A onda tri dana u Rimu:))) Bili smo smesteni u nekom omladinskom hostelu, smestaj bez veze:) ali nije bitno:)) Sve je prepuno turista guzva je neverovatna ali i pored toga lako smo se snalazili. Samo prvog dana nas je domacin iz Sonina uveo i proveo kroz deo Rima posle toga smo uz pomoc karte pronalazili i videli sve sto smo mogli i zeleli i ne mogu da vam opisem koliko sam odusevljena i koliko sam uzivala:))) Da se malo saberem pa cu napraviti neki izbor fotografija koji ce to odusevljenje da potkrepi.

    Posle Rima prelepa Firenca u kojoj sam pored ostalog u Galeriji Mikelandjelo videla izlozbu masina naprevljenih na osnovu skica Leonarda da Vincija.

    Sta da vam kazem? Sada sam se odmorila i napunila baterije, jos samo da imam para i da sve to sa vizama nije tako komplikovano mogla bih jos jedan krug.:))))   

Comments (9)

Mnogo me boli! Svako osecanje pretvaram u zvuk a ovaj zvuk je na neki nacin poznat ali mnogo glasniji. Mogla bih mozda da izdrzim jacinu ali je tonalni sklop prevazisao Schoenberg-ov opus. Mnogo me boli i sto vise bude bolelo manje cu voleti onog zbog koga boli. Pa ja stvarno ovo nisam ovako zamisljala. Stvarno sam tupson!

Comments (20)

    Nisam znala da je Indjija daleko ko Indija. Brze pruge Srbije i udobni autobusi su takodje slicni prevozu u Indiji, bar onome sto sam na tv-u o prevozu u Indiji videla.

    Na zeleznickoj  stanici smo bili pre 18 h jer  ekipa sa kojom sam isla zbog obaveza nije mogla ranije. Nismo brinuli o prevozu jer su mediji nedeljama najavljivali savrsenu organizaciju i polaske iz BG-a za Indjiju na svakih pola sata.         

    U 19:40 neverovatan broj ljudi stao je u jedan jedini voz koji uopste nije trebao da ide za Indjiju  i preterao nas kao stoku do tamo. Oko 21:15 stizemo i kapiramo da do mesta gde se koncert odrzava ima nekih 5 km...trcimo, TRCIMO!!!! negde na pola puta hvatamo taksi koji nas naravno dere,stizemo skoro do cilja i opet jer to nije blizu posebno kada kasnis TRCIMO< TRCIMO<TRCIMO....ljudi nisam ni znala u kakvoj sam formi:)))))...prolazimo pretres i ostalo i ulazimo kada r.h.c.p. pocinju. YEEEE....uspeli smo!!!! Svirka je bila kao sto sam i ocekivala odlicna i kada su posle sat i kusur (mali kusur) stali mislila sam da je to neka cudna komunikacija sa publikom:)))....nadala sam se da su do tada promovisali novi album i da ce nakon psiholoske pauze poceti da prze sve ono to sam zelela da cujem:))))......HA, HA, HA.....nada umire poslednja:))))                                                                                                    Masa nas je iznela nepovredjene a onda je pocela kisa.Ledena kisa, mrak, dezorjentisanost i nestanak ljudi iz savrsene organizacije nisu nam bas isli na ruku kada smo po neobelezenim parkinzima trazili kombi kojim je trebalo da se vratimo. Danas sam se videla sa ljudima koji su nas u njemu cekali i ukapirala da smo bili nadomak njega ali ni mi njih ni oni nas u to haosu nismo mogli da pronadjemo. Krenuli smo ka Indjiji potpuno mokri i modri od hladnoce i poceli da molimo ljude u automobilima da nas prime , nudili im pare, svoja tela:))))...i tako nas neki dobri ljudi iz Loznice primise.Kolona je milela a mi smo onako ozebli na svakoh 15ak min popiskivali po okolnom zbunju i tu izgubismo taj auto. Sreca ima jos dobrih ljudi tako da nas je neki decko koji je izgubio devojku u Indjiji, a niko od policije li organizatora kojih nije bilo nije znao da mu objasni gde je ta ulica u kojoj se izgubljena devojka nalazila, odvezao do centra. Kisa je i dalje lila i neka "ljubazna vlasnica trafike" nam ponudila da nas odveze 500m do autobuske stanice za 300din. Ne moram da vam opisem putovanje do BG ali moram da naglasim da je karta kostala 500din (Indjija -BG=30km).

    Sve u svemu organizacija je bila "sjajna"....sve sto su mogli da naplate su naplatili, malih propusta kao dolazak i odlazak tolikog broja ljudi uvek ima  i sasvim je normalno da jedna kisa napravi neverovatan haos i zelim im jos puno megalomanskih koncerata...ali bez mene.

    Na zalost umesto da vam sada odusevljena prenosim utiske sa koncerta ja vam prenosim utiske o svemu ostalom. Mozda mi se kada zaboravim ovaj horor i neke dobre stvari jave onako iz podsvesti.... 

Comments (18)

    Ovih dana sam u neverovatnoj guzvi tako da jedva stizem da bacim pogled na blog ali kako da odolim Vesticinom zadatku?:)))

    Kada je moj pubertet bio na vrhuncu moja mama je cesto znala posle mojih ispada da kaze da mi zeli da moja deca rade meni isto sto sam ja njoj radila a ja sam na te njene reci odgovarala "Mama zasto me kunes?":):)...ali vam necu pisati o ovom periodu vec o onom u kojem sam bila mnogo, mnogo bolja.:):):)

    Secanja na obdaniste nisu mi traumaticna, cak sta vise:)), sem mozda jednog kada me je vaspitacica odvela kod svoje kolegiinice u nameri da joj prikaze moj muzicki talenat. Kada su od mene zatrazile da otpevam neku pesmu ja sam odbila pod izgovorom da mi se klati zub ( u stvari sam imala frku od te druge vaspitacice). Ta druga vaspitacica me je pitala koji zub mi se klati i kada sam joj pokazala.... ona  mi ga je, 'ladno, izvadila!!!!!:):):).....a ja sam, naravno, posle toga pevala.:)) Na prvoj sledecoj priredbi:):) vodila sam KOZARACKO KOLO:):):) i pevala solo:):)...a da nosila sam i jedno sto metara stafetu mladosti:):):) Kad' je drug Tito bio mali zvali su ga Joze.:)):)

    Nekih dogadjaje se ne secam ali su mi drugi pricali o njima pa tako jedna moja drugarica kaze da kada smo se u obdanisu igrali mame i tate, Nikola (moj dragi Nikola) je uvek bio tata a ja mama i da kada je jednom predlozila da ona u igri bude mama ja sam je ubedila da to i nije tako dobra ideja samarom:):

    Tetka kaze da se prekretnica u mom vaspitanju desila kada sam brata od tetke poslala kod mame i tetke da im nesto trazi i kada se on vratio posle neuspesno obavljenog zadatka ja sam ga vratila po isto sa instrukcijama da mora kada trazi  i da place. Tetka me je cula te plakanje vise nije palilo.:) Taj isti brat od tetke i ja smo sa moje terase vrebali ljude koji su se vracali s posla u grupama (sto veca tj. gusca grupa to bolje:):)) i polivali ih vodom pri cemu je dobac bio odlican jer smo ovladali tehnikom prskanja crevom a sa bratom od strica  i sestrom rodjenom:):) sam sa babine terase gadjala prolaznike JAJIMA!! Za sve ovo sam dobila dobre batina pa mozda zbog toga i pamtim:))) 

    Ono zbog cega nisam dobila batine jer naravno roditelji nikada nisu saznali je akcija koju smo moja sesta, brat, drugarica i ja izveli a zvala se "Operacija Kuca".:):):) Provalili smo da moj kluc od sobe otklucava vrata od terase na komsijinoj kuci. Kuca nije bila iznutra zavrsena tako da niko nije u njoj ziveo i to je bio raj za nas. Zamislit tu akciju i uzbudjenje kada se cetvoro dece penje na terasu ( prvi sprat) i provaljuje komsiji u kucu.....kriminal u povoju:):):).....samo da se zna nista nismo ukrali.

    Mogla bih do sutra i sjajno je podsetiti se ovog bezbriznog perioda ali zurim:):):)   

Comments (14)

    Ovih dana mi se vratio onaj osecaj nemoci i gubitka kontrole nad sopstvenim zivotom a nisam u pms-u:)). Kada se osvrnem vidim da sam samo u skoli i na fakultetu mogla neke stvari da planiram i ostvarim verovatno jer su zavisile samo od mene i svesna sam da ne moze sve u zivotu sto se isplanira i da se ostvari ali se nekako, i posle toliko godina:), jos nisam navikla da prestanem da zelim,  mastam i pokusavam da realizujem isto. Ovaj post nije zamisljen kao sedativno-melanholicna zalopojka....zelela sam da izbacim bes zbog aktuelne, pardon, vec hronicne situacije u zemlji ali vidite kako to moj organizam prepoznaje,  obradjuje i emituje....kao da me priprema za zimski san....

    Samo bih jos volela da znam KOJE GODINE DA SE PROBUDIM???!!! 

Comments (7)

    Danas sam prisustvovala ZLATNOJ SVADBI!!!!

    Dvoje meni jako dragih ljudi danas je proslavilo 50 godina braka!.... i to ne bilo kakvog braka vec verujte mi na rec... srecnog braka.Nakon 50 godina provedenih u gradjanskom braku danas su se vencali u crkvi a zatim sa petnaestak njima najdrazih ljudi proslavili vencanje u za njih prepoznatljivom stilu.... nasmejani, srecni i uz pesmu.Za mlado srce sve je zabava. 

Comments (13)

    Ako bi stavili potpuno racionalnu zenu izmedju dva apsolutnao ista muskarca (po mentalnom sklopu, izgledu, boji, privlacnosti) zena bi verovatno ostala sama. (inspirisana dmcs blogom). 

    E ono stanje kada racio gubi tlo pod nogama je kada zakljucite da je moguce podjednako voleti dva (i vise) muskarca i da ma sa kojim da ste, ceznuli bi za onim drugim.Bigamija mi je do sada bila pojam nad kojim sam se sablaznjavala ali sada mogu da razumem (ne bas da i realizujem:))).Jos nisam cula da postoji ljubavni kapacitet srca!? Ljubav nije ni malo ogranicavajuca, mi podjednako mozemo voleti i mamu i tatu i sestru i brata i prijatelje pa zasto bi smo se onda morali ograniciti na samo jednog muskarca (zenu)? Ovaj zakljucak me je zatekao potpuno nespremnu!!!!

    Kako nesto ovako realizovati?

Ljubomora ne bi smela da postoji, tolerancija bi morala biti na nekom nadljudsokm nivou, neophodan bi bio dobar raspored mada bi narusio spontanost, naravno sredina to ne bi prihvatila ali to nije toliko ni vazno.... 

Ako imate neku ideju dopisite je bicu vam zahvalna:)))))  

Comments (8)

    Kao ljubitelj Van Goga imala sam priliku da proslog vikenda uzivam u njegovim delima videvsi postavku izlozbe u Budimpesti. Kao neko ko pati od bolesti voznje, a voli da putuje i to cesto cini, necu vam preneti impresije sa putovanja ali cu vas posavetovati da ako imate slicne probleme vikend ture zaboravite . Naravno sva golgota koju smo moj zeludac i je prosli kada je Van Gog u pitanju VREDI. Jedna od zanimljivosti posle obilaska izlozbe je moj razgovor sa vodicem koji je kada sam ga pitala kako mu se svidela izlozba rekao  da on nikada ne ulazi u muzeje, galerije i sl. do kojih vodi turiste jer ne voli umetnost!!!??? Sta ce s nama biti?:))))

Comments (11)

    Od ove godine vise necu obelezavati, ni na koji nacin, 8. mart dok se neke stvari ne promene! Da, znam zbog cega se ovaj dan proslavlja! Zene su dobile pravo glasa?

    Govoriti o ravnopravnosti medju polovima je kao i govoriti crncima da rasizam vise ne postoji.Citam danas na nekom sajtu kako su se zene izborile i izasle iz onog klisea mazohistickih domacica i kako sada ravnopravno sa MUSKARCIMA ucestvuju u svim vidovima kulturnog, POLITICKOG , ekonomskog.....zivota. I u tom clanku pocese da nabrajaju te preobracene zene i  nabrojase u SVETU oko 7 a u Srbiji, oko 3. Stvarno impozantne cifre, nema sta....ALI!....u tom clanku napomenuse da iza svakog uspesnog MUSKARCA stoji zena, tako da sada treba da nam bude lakse. 

    U nekim krugovima svaka iskra, kod zena, koja vodi ka nekom vidu ravnopravnosti tretira se kao njihovo nezadovoljstvo i neispunjenost, najcesce emotivnim zivotom....potkrepljena izjavama "znamo mi sta njoj treba..."Osim toga sto zene moraju jedan deo roditeljstva same, i samo one, da iznesu, mislim na onih devet meseci i ono vreme posle tih devet meseci koje je potrebno svakoj odgovornoj osobi koja zeli da bude roditelj i koja uziva u tome, i nekih fizicki zeni nedostupnih profesija, u svemu ostalom ne vidim razlog zasto ne bi postojala ravnopravnost.

    Ne, zena nece izgubiti na svojoj zenstvenosti i pretvoriti se u masnu i zpustenu feminiskinju, kako ljudi, ne bez razloga , zamisljaju feminiskinje, niti ce muskarac biti manje muzevan. Te karakteristike, zenstvenost i muzevnost ce ostati tu i neka ostanu, jer se vecina na to lozi ali ljudi nemojmo primenjivati S/M veze u svakodnevnom zivotu. Sta da vam kazem?...ako sami  ne uspemo da pomerimo granice , pokusajmo bar nasu  decu da vaspitamo u tom duhu:))

Comments (8)

    Ljudi iz provincija mogu da zamisle, a mozda i ne moraju da zamisljaju, kakva i koliko neprijatnih pitanja mogu cuti od ljudi koje poznaju, ne poznaju ili ne bi zeleli da poznaju. To su pitanja na koja nemamo odgovor ili ne zelimo da damo odgovor i oni to znaju ali i dalje pitaju, naravno "dobronamerno". Na pocetku me je to zabavljalo, posle hiljaditog pitanja nerviralo, zatim sam se trudila da ih potpuno ignorisem, ne cujem i ne odgovaram na pitanja a onda sam cula jednu dobru istinitu pricu od mog drugara Mike  i prihvatila novi moto.

    Za jedan Bozic moj drugar Mika pozove na rucak naseg zajednickog druga Peru. Dok se pecenje rumenelo u rerni, Pera ja caskao sa Mikinom mamom i pomagao joj oko pripreme salate a Mika odgovarao, ili ne odgovarao, na milion njenih, neprijatnih intimnih, pitanja. Svecani rucak je poceo i negde kod sarme Mikina mama upita Peru:

"Kako napreduje tvoja veza Pero sa devojkom"?

"Pa znate kako, do sada je bilo dobro ali sada imamo nekih problema. Znata, kada mi pusi, voli da mi nabije prst u bulju!...:)) ali nije to problem, sada je pocela da mi nabija po dva pa ovako idem na akademiju (uz ovaj deo ide pokret geganja sa noge na nogu)" :))))

    Mika kaze da je posle ovoga zavladao tajac i da do kraja svecanog rucka niko nije podigao pogled sa tanjira. Mikina mama nije znala da je Perin moto:

    Onaj ko pita ono sto ne treba da pita, cuce ono sto ne zeli da cuje.   

     :))))))))))))))))))))))))))))

Comments (7)

Comments (13)

Kcerka moje drugarice, mala preslatka aspida, koja nosi lak za nokte u obdaniste i radi manikir drugarima za 5 dinara, imala je pre par godina operaciju kuka. Kada se probudila iz anestezije i pogledala svoj zglob na ruci na kome je bila narukvica sa nekom oznakom, obratila se roditeljima i kroz plac rekla: SKINITE MI CENU!!!

Decija logika je fenomenalna:)

Comments (2)

"Neki moji drugovi su davno otisli odavde.

Neki moji drugovi su imali seljacke svadbe."

Neki moji drugovi su nadmasili moja ocekivanja.

Neki su napravili pravi izbor.

Neki, bas i nisu.

     Isti profili ljudi pojavljuju nam se u drasticno razlicitim etapama zivota.Pokrenemo raznorazna druzenja sa plejadom raznoraznih ljudi. Ti ljudi prodju kroz neke nase filtere, mi kroz njihove i ostane ih par.

    Sa nekim mojim "starim" skolskim drugom sam usla u razgovor sa predubedjenjem da necu mnogo cuti.Odavao  je utisak povrsnog dogmaticara. U tom razgovoru pokazao toliko saosecanja prema drugim ljudima, takvu sirinu, razumevanje i ne osudjivanje da sam se postidela svoje povrsnosti u njegovoj proceni. Shvatio je zivote i probleme drugih, stavivsi sa, virtuelno, u njihovu situaciju, za sta , isreno, nisam meslila da je kadar. Ljudi se menjaju, sjajno! 

    O nekima ne bih trbalo ni da pisem jer nemam sta.

    Neki drugi, mi na lice vrate onaj najveci osmeh od koga sa dobija upala misica.Neki ocaraju..... ili razocaraju. Neki naprave pravi izbor a neki bas i ne. Leptirici u stomaku pri susretu sa nekim me zbunjuju. Zbog nekih brinem, zbog drugih mnogo radujem.... i svi su tako slicni meni, bliski a tako razliciti izmedju sebe.

Comments (2)